Skok cena kafe za oko 25 odsto na svetskoj berzi proteklih dana prinudio je većinu manjih proizvođača kafe u Srbiji da cene ovih proizvoda povećaju za 10 do 20 odsto. Za razliku od njih, veliki proizvođači, poput „Droge Kolinske“, „Intermeca“ i „Štraus Adrijatika“, zasad nemaju nameru da koriguju cenovnike jer trenutno raspolažu sa velikim zalihama kafe. U poređenju sa malim lokalnim proizvođačima koji nabavku sirove kafe obavljaju na nedeljnom ili polumesečnom nivou, veliki sistemi sirovu kafu kupuju za duži period. Zahvaljujući tome, njihove rezerve su dobro pokrivene, zbog čega trenutno nemaju u planu da koriguju cene proizvoda. Do korekcija bi eventualno moglo doći ako bi u momentu kada potroše zalihe ova situacija na svetskoj berzi bila nastavljena. Ali o tome je još rano govoriti, pogotovo što očekuju da će se cene kafe na berzama stabilizovati.
Skok cena kafe za oko 25 odsto na svetskoj berzi proteklih dana prinudio je većinu manjih proizvođača kafe u Srbiji da cene ovih proizvoda povećaju za 10 do 20 odsto.
Za razliku od njih, veliki proizvođači, poput „Droge Kolinske“, „Intermeca“ i „Štraus Adrijatika“, zasad nemaju nameru da koriguju cenovnike jer, kažu, trenutno raspolažu sa velikim zalihama kafe.
Aleksandar Poznanić, direktor marketinga u poslovnom programu kafe „Droge Kolinske“ u čijem sastavu su „bar kafe“ i „grand kafa“, objašnjava da u poređenju sa malim lokalnim proizvođačima koji nabavku sirove kafe obavljaju na nedeljnom ili polumesečnom nivou, veliki sistemi sirovu kafu kupuju za duži period.
- Zahvaljujući tome, naše rezerve su dobro pokrivene, zbog čega trenutno nemamo u planu da korigujemo cene naših proizvoda. Do korekcija bi eventualno moglo doći ako bi u momentu kada potrošimo zalihe ova situacija na svetskoj berzi bila nastavljena. Ali o tome je još rano govoriti, pogotovo što očekujem da će se cene kafe na berzama stabilizovati - kaže Poznanić.
O korekciji cena ne razmišljaju ni u „Intermeco kafi“ jer objašnjavaju da ne samo što imaju zaliha za duži period već poseduju i svoje plantaže kafe u Brazilu i Africi.
- Ako se tome doda da smo mi kompanija koja ne daje novac za marketing, onda je jasno da nemamo nikakvu potrebu da podižemo cene. Poskupljenje se može desiti samo u slučaju velikog skoka kursa dolara ili evra, a to zasad nije izgledno - kaže za „Blic“ Dragan Erić, vlasnik „Intermeco kafe“.
O promeni cena kafe ne razmišljaju ni u kompaniji „Štraus Adrijatik“, koja proizvodi „don kafu“.
Srbija po potrošnji kafe spada u srednji red zemalja, a godišnja potrošnja iznosi četiri kilograma po glavi stanovnika.
Ova brojka bi zbog krize, međutim, ove godine mogla biti manja. Prema podacima proizvođača, potrošnja tradicionalne i instant kafe od početka krize nije se menjala, ali je zato potrošnja filter i espreso kafa u ugostiteljskim objektima u padu 20-30 odsto.
- Srbija je ranije uvozila oko 32.000 tona kafe godišnje. Procene od početka ove godine do danas pokazuju da će u 2010. biti uvezeno oko 25.000 tona kafe - kaže Erić.
Nenad Vujović, načelnik odeljenja Poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog porekla, kaže da je kafa koju pijemo zadovoljavajućeg kvaliteta.
- Tokom 1.000 kontrola u prethodnom periodu izrekli smo 19 kazni zabrane prometa jer smo u 11 slučajeva utvrdili da je kafi istekao rok, dok su kod ostalih na ambalaži bile nepotpune deklaracije. To znači da su nepravilnosti neznatne - kaže Vujović.